Štampa | Beograd | Sito | Tampon | Ofset | Digitalna | Reklamni materijal

Prigodne štampane stvari u privred-nom poslovanju, u službene svrhe i za privatnu upotrebu (formulari, posetnice, oglasi, prospekti itd), za razliku od štampe knjiga i brošura.

(ital.- aqua forte = kiselina, tinta = boja)

Akvatinta omogućava reproduko-vanje polutonova pri površinskom štampanju. Na bakarnoj ploči se prvo izvlače konture i glavne linije crteža rađiranjem, a zatim se vrši nagrizanje. Oni delovi crteža koji prilikom štampe treba da ostanu beli pokrivaju se tankom zaštitnom podlogom. U 'komori za zaprašivanje' u kojoj se mehom uzkovitlavafini prah materija otpornih na kiselinu (smola, asfalt, kolofonijum) ploča se zaprašuje, a zrnca praha se zatim zagrejavanjem iznad plamena zatope. Zrnca praha deluju kao fini raster, jer kod sledećeg nagrizanja kiselina može da prodre samo između pojedinih sićušnih čestica praha. Da bi se postigli različiti polutonovi, ploča se postepenim nagrizanjem i pokri-vanjem razlićito duboko nagriza. Pokrivanje sa 'zaštitnom podlogom' ovde predstavlja neku vrstu negativ-nog slikanja, pri kojem u slici prvo nastaju svetli, a zatim tamni tonovi (up. postupak izvlačenjt postupak rasprskavanjem, raquele-postupak i postupak sa papirom sa slojem peska).

(grčki: autos = sam graphein = pisati)

Uobičajeni postupak koji se primenjivao krajem 19. veka. Jednostavnim sredstvima umetnik je mogao da odštampa svoje ručno pisani tekst ili crtež rukom. Sa autografskim mastilom koje je slično litografskom tušu tekst ispisuje ili crta na običnom ili autografskom papiru koji je premazan lepkom. Papir se pritiskom prenosi na kamen iii cinkanu ploču

(grčki: autos=sam, typos=otisak)

Naziv postupka za reprodukovanje polutonova (fotosi, slike i drugo) u knjigotisku. Radi se u većini slučajeva sa polutonske fotografije (a kod višebojnih slika sa ektahroma). Fotografija se pričvršćuje na izložnu tablu (ekran) reprodukcione kamere. Da bi se izradio rasterski negativ za knjigotisak, u kameru se ulaže ukršteni raster samo nekoliko milimetara ispred fotografskog osetljivog sloja originala (up. raster). Za ekspoziciju služe veoma jake lučne lampe koje osvetljavaju original. Bele površine reflektuju najviše svetla, tako da se tu ukrštavju 'svetlosni zraci' i stvaraju samo sasvim male rasterske tačke, dok manje svetle površine reflektuju manje svetla, usled čega nastaju veće rasterske tačke. U izazivaču osvetljene srebrne soli pocrne, a neosvetljena mesta se prilikom fiksiranja ispiraju. Posle fiksiranja nastaje providan negativ koji se sastoji samo iz tačaka. Nosilac klišea je glatko izbrušena cinkana ploča prevučena svetlo-osetljivim slojem modrog laka (kopirni lak, otopina hromatnog šelaka). Cinkana ploča i negativ se stavljaju u kopirni okvir (kopija na metalu). Osvetljavanjem nastaje otvrdnjavanje kopirnog laka, usled čega osvetljena mesta postaju otporna na kiseline. Pokrivanjem poledine i ivica cinkana ploča je pripremljena za proces nagrizanja (up. nagrizanje). Kod početnog nagrizanja (1/10 mm) i tamna mesta postaju nešto svetlija.

(nem.: Radierung, lat.: radere=strugati)

Ručni postupak duboke štampe pomoću nagrizane štamparske ploče. Na bakarnu (ili cinkanu) ploču se prvo nanese zaštitna podloga otporna na kiselinu (asfaltni lak, smola, vosak), koja se zacrnjuje slojem čađi. Lateralno okrenut crtež se zatim radiranjem šiljatom iglom udubljuje u meku podlogu. Ranije je to rađeno zagrejanom 'toplom' iglom (up. suva igla). Poleđina i rubovi ploče se pokrivaju asfaltnim lakom i ploča se stavlja u kadu sa kiselinom (up. nagrizanje). Kiselina (gvozdeni hlorid ili šalitrena kiselina) nagriza i produbljuje mesta sa kojih iglom za radiranje skinuta zaštitna podloga. Delimičnim pokrivanjem asfaltnim lakom sprovodi se proces nagrizanja: svetla mesta (najsvetliji tonovi) se posle kratkog nagrizanja pokrivaju, kako bi kiselina mogla tamna mesta crteža (dubine slike) što dublje da nagriza. Posle uklanjanja ostataka zaštitne podloge ploča se može obojiti pomoću tampona, pri čemu se boja utrljava u udubljene linije, a površina ploće se čisto obriše (up. tonsa ploče). Štampa se vrši ručnom presom koja se sastoji od dva čelična valjka koji se uzajamno pritiskuju a izmedu njih prolazi postolje prese sa pločom i hartijom. Prilikom štampe ploča se duboko utiskuje u prethodno ovlažen papir (na otisku ostaje vidljiv trag ivica ploče). Radirana ploča brzo gubi oštrinu tako da kvalitet otisaka postaje sve slabiji (up. numerisanje). Pogodnost bakropisa leži u lakoći izrade crteža na ploči: igla crta kao olovka na papiru (up. nasuprot tome bakrorez). Suprotno od akvatinte kod bakropisa je moguća samo linijska izrada crteža. Linije počinju i završavaju se tupo i deluju pomalo tvrdo.

Poseban oblik reljefne štampe. crtež ili tekst su beli i reljefni na podlozi u boji. Štampanje boje i utiskivanje reljefa mogu da se vrše istovremeno, a i posebno jedno za drugim.

Simboličan naziv za izradu hartije, suprotno prema crnoj umetnosti štampara (up. papir).

Štamparska ploča za ofsetnu štampu iz dva metalna sloja. Na osnovu (bakar, mesing i drugo) nanosi se galvaniziranjem tanak sloj hroma, nikla ili sličnog metala. Ovaj gornji sloj se prema zahtevima originala nagrizanjem samo delimično skida. Prilikom štampanja hidrofilan hrom zadržava vodu, a hidrofoban bakar je nosilac boje.

Pre no što je Gutenberg pronašao štampu sa pokretnim slovima, knjige su štampane sa drvenih ploča. Za svaku pojedinu stranu bila je potrebna jedna takva izrezbarena drvena ploča (v. drvorez), na kojoj su se nalazili i tekst i slika. Prilikom štampe ostajao je međutim na poleđini papira reljef (osenčenje), koji nije dozvoljavao da se i poleđina štampa. Zbog toga je tabak štampan samo s jedne strane sa dve drvene ploče, a savijan je u sredini, tako da su dvostruki listovi ostajali na obrezu zatvoreni. Prošivanje na hrptu vršeno je u 'bloku' vezivanjem sa koncem, uzicom, sa kožnim ili pergamentnim kajšićima. I knjige koje potiču iz Kine, a povezane su na sličan način, nazrvaju se blok-knjigama.

(engl.: blue printing; nem.: Blaudruck)

Naziv za heliografiju; u užem smislu takode naziv za plavu fotografsku hartiju za kopiranje (cijanotipija).

Veoma svetle nijanse boja nastaju ako se čista boja meša ('preseče') sa transparentnim belilom ili pokrivnim belilom. Tonske boje su ili lazurne ili pokrivajuće i koriste se prema tome šta se želi postići. U glavnom se štampaju kao tonska podloga. Zbog slabog pigmenta otpornost na svetlo je kod svih tonskih boja znatno umanjena.

Pri mašinskom postupku bronziranja prethodno se odštampa kao podloga jedna lepljiva adhezivna boja preko koje se zatim naprašivanjem nanosi metalni bronzani prah.

Brzohodna mašina je vrsta štamparske mašine za visoku štampu. Prvu brzohodnu mašinu je 1812. godine konstruisao Fridrih Kenig. Štampanje se odvija sa ravne, položene štamparske forme i sa jednim štampaćim cilindrom koji okrećući se prelazi preko forme. Štampa se dakle ne odvija (kao kod ručnih presa i zaklopnih mašina) odjednom na celoj površini forme, već postepeno u smeru okretanja štampaćeg cilindra. Hartija za štampanje se stavlja na ulagaći aparat, hvataljke na štampaćem cilindru prihvataju tabak hartije i prenose ga na odštampavanje. U međuvremenu su valjci za nanošenje boje iz uređaja za boju naneli boju na štamparsku formu i tabak hartije koji se štampa cilindar nosi sa sobom, prelazi preko štamparske forme. Zatim se odštampani tabak 'izlaže', odnosno odlaže. Temeljna ploča na kojoj leži forma se pokreće napred i nazad u zavisnosti od hoda cilindra.

Alatka koja se upotrebljava prilikom izrade u dubokoj štampi. Sa glatkim vrhom glačalice, koja je u obliku lopatice, mogu se rezana (bakro-rez) ili nagrižena mesta (bakropis i druge vrste radiranja) koja treba da se koriguju, ponovo zatvoriti ('uglačati', 'polirati'). Čelična glačalica se upotrebljava i pri izradi bakroreža struganjem.

Čelični nož sličan lopatici sa zaobljenim rubom, koji se lipotrebljava pri i/radi bakroreza struganjem ('meco-tinta'). Kako je zaobljena površina ruba fino izbrazdana, pokretanjem njihalice oštri zupci ivice se utiskuju u bakarnu ploču.